Neo­bič­nu pro­sla­vu za­bi­lje­ži­li smo ju­če u zgra­di Le­pa Ka­ta gdje je po­sli­je 30 go­di­na pro­ra­dio lift. Raz­lo­ga za sla­vlje naj­vi­še su ima­li sta­na­ri ula­za broj 16, gdje se na­la­zi lift, jer pe­nja­nje na de­ve­ti sprat vi­še ne zah­ti­je­va kon­di­ci­o­ne pri­pre­me. Sta­na­ri su odu­še­vlje­ni što će ko­nač­no mo­ći nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­ti. Za po­sled­njih 30 go­di­na u svi­je­tu se de­si­lo mno­go to­ga na­sta­le su no­ve dr­ža­ve, po­ve­li no­vi ra­to­vi, obo­re­ni broj­ni re­kor­di, re­ci­mo te iste go­di­ne ka­da je lift za­u­sta­vljen ro­di­la se slav­na te­ni­ser­ka Ana Iva­no­vić i šta je sve ona po­sti­gla dok su svo to vri­je­me u Le­poj Ka­ti po­ku­ša­va­li da se do­go­vo­re ka­ko da an­ga­žu­ju maj­sto­re.
Sta­nar Dra­go Pa­vli­čić ka­že da ide­ja da se po­pra­vi lift ni­je od ju­če, već da su se pu­nih 25 go­di­na do­go­va­ra­li.
-Sa mu­kom smo uspje­li sa ve­ći­nom sta­na­ra da se do­go­vo­ri­mo da bi lift ko­nač­no po­pra­vi­li. Za nje­go­vu po­prav­ku vi­še je bi­lo za­in­te­re­so­va­no sta­na­ra sa ni­žih spra­to­va ne­go onih ko­ji ži­ve na vi­šim spra­to­vi­ma. Ko­li­ko će sa­da ra­di­ti za­vi­si od nas sa­mih, ali ona­kvi ka­kvi je­smo, bo­jim se da ne­će du­go. U ovom ula­zu ži­vi 29 po­ro­di­ca – ka­že Pa­vli­čić.
Za­do­vo­ljan što je po­sli­je tri de­ce­ni­je pro­funk­ci­o­ni­sao lift je i Dra­gan La­bu­do­vić, sta­nar.
-Ne­ko­li­ko pu­ta su nam kra­li dje­lo­ve lif­ta, no­si­li i ugra­đi­va­li ko­me je tre­ba­lo. Sa­mi se­be smo kra­li, svo­je ru­ši­li. Ka­da od fir­me do­bi­je­te stan, pa on­da to ne ci­je­ni­te ne­go lo­mi­te. Za­gla­ve se lju­di u lif­tu i oni do­đu sa paj­se­ri­ma da ga otvo­re i slo­me. Ja ži­vim na tre­ćem spra­tu, pa smo i ne­ka­ko ove go­di­ne iz­dr­ža­li. Ka­ko je bi­lo sta­rim lju­di­ma ko­ji su go­di­na­ma išli pje­ške do de­ve­tog spra­ta zna­ju sa­mo oni - re­kao je Dra­gan La­bu­do­vić.
Naj­vi­še za­slu­ga za po­nov­no pu­šta­nje u rad lif­ta u ula­zu 16 u zgra­di Le­pa Ka­ta pri­pa­lo je Agen­ci­ji za upra­vlja­njem zgra­da­ma „Akvi­la”, osni­va­ča Ra­do­va­na Šu­ši­ća. On na­vo­di da je, ka­da je for­mi­rao skup­šti­nu sta­na­ra u tom ula­zu, obe­ćao da će po­no­vo ima­ti funk­ci­o­na­lan lift i bio ga­rant fir­mi Mont­ne­gro­lift za taj po­sao. Ne kri­je da je na taj po­sao naj­po­no­sni­ji jer je „Akvi­la” re­la­tiv­no mla­da fir­ma i že­li da po­sao raz­vi­ja kroz po­vje­re­nje.
- U Pod­go­ri­ci ima do­sta agen­ci­ja ko­je se ba­ve odr­ža­va­njem zgra­da, a ,,Akvi­la” se baš ba­vi upra­vlja­njem što pod­ra­zu­mi­je­va or­ga­ni­zo­va­nje svih po­slo­va zgra­de, od for­mi­ra­nje skup­šti­ne, pre­ko ad­mi­ni­stra­ci­je, for­mi­ra­nje prav­ne slu­žbe i za sad ima­mo for­mi­ra­ne or­ga­ne upra­vlja­nja u oko 100 ula­za, od ko­jih 90 od­sto u Pod­go­ri­ci i osta­tak na pri­mor­ju i dru­gim gra­do­vi­ma. Za­i­sta uži­vam u ovom po­slu jer mi da­je pu­no mo­guć­no­sti za ra­dom. Kon­kret­no za lift u zgra­di Le­pe Ka­te smo mi bi­li ga­rant Mon­te­ne­gro­lif­tu kao iz­vo­đa­ču da će to sve bi­ti pla­će­no i re­gu­lar­no i iz ovog ugla ne sum­njam da smo od­ra­di­li po­sao ka­ko tre­ba. Sta­na­ri zgra­de su pre­sreć­ni i to ne­ma ci­je­nu. Ka­da smo for­mi­ra­li or­ga­ne upra­vlja­nja, re­mont lif­ta je bio pr­vi na spi­sku i sa­da ka­da smo u to­me uspje­li, upr­kos svim po­te­ško­ća­ma mi mo­že­mo bi­ti sa­mo pre­sreć­ni - ka­zao je Šu­šić.
On je na­veo da su ulaz u ša­li na­zi­va­li „po­sljed­njim Mo­hi­ka­na­cem”, upra­vo zbog to­ga što je bio po­znat kao je­dan od ri­jet­kih u ko­me ni­je funk­ci­o­ni­sao lift bez ob­zi­ra što u ovom ula­zu ima de­vet spra­to­va i ču­ve­nih 150 ste­pe­ni­ka do po­sljed­njeg spra­ta.
- Za­vr­še­tak re­mon­ta do­no­si i po­ve­ća­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta svim vla­sni­ci­ma sta­no­va. Či­nje­ni­cu da je lift re­mon­to­van, i da ra­di na­kon 30 go­di­na sma­tra­mo za­jed­nič­kim uspje­hom sta­na­ra, Mon­te­gro­lif­ta i „Akvi­le” – po­ru­ču­je Šu­šić.
S.R.-N.S.